Милан Ј. Радојевић, геодетски пуковник, рођен у Бачини 1. октобра 1881. године, још једно је име вредно пажње и поштовања. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, а у историји српске армије упамћен по томе што је формирао прву Српску речну флотилу са којом се октобра 1915. године борио против снага Фон Макензена бранећи Београд. Пуковник Радојевић је формирао Српску морнарицу, чији је био први командант.

На самом почетку Великог рата затекао се на положају команданта Другог батаљона Деветог пешадијског пука другог позива. Од 23 јануара до 8. октобра 1915. године је командант Аде Циганлије, а тиме и командант прве Српске речне флотиле, чији је био носилац формирања, а која му је била потчињена све време свог постојања.

По доласку у Љеш, децембра 1915. год, на служби у команди пристаништа, почиње да формира Бродарску команду, коју на Крфу попуњује и постаје командант Бродарске команде са којом организује бродарску службу на Крфу између логора и у Солуну са Микром. По пробоју Солунског фронта пробија се са наоружаним бродарима кроз Бугарску и избија на Дунав упоредо са савезничким трупама. Стиже у Београд 16. новембра 1918. године.

Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. Орденом Белог Орла III и IV реда, орденом Југословенске круне III и IV реда, орденом Св. Саве III и IV реда, Златном медаљом за храброст, Златном медаљом за ревносну службу (2 пута), Споменицом Краља Петра I, и свим ратним Споменицама. Од страних има: енглески орден D.S.O., француски Ратни крст, грчку медаљу за храброст и чехословачки орден Белога лава III реда.

До пре пар година о овој личности се у темнићком крају ништа није знало, све до објављеног истраживања Бошка Антића, контраадмирала у пензији. Данас једна улица у Бачини носи име оснивача Српске морнарице Милана Ј. Радојевића, а долази се и до нових сазнања о личности која је обележила српску историју.

Интересантан је и податак да је Милан Ј. Радојевић током Солунског процеса 1917. године, када су на смрт осуђени припадници тајне организације „Уједињење или смрт“, по службеној дужности бранио пуковника Драгутина Димитријевића Аписа.

Овај текст је део пројекта који „Победа“ релизује у сарадњи са Општином Варварин, а у оквиру пројекта којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања на територији општине Варварин.