Берба купине у Темнићу је у пуном јеку, а ове године за килограм „црног злата“ произвођачи могу да зараде и до 220 динара по килограму, у зависности од тога да ли свој производ продају као ринфузни домаћим откупљивачима, док се сорте „Loch Tay“ и „Loch Ness“ које се углавном беру у чинијама, пакују у дрвеној амбалажи и затим пласирају на тржиште Европске уније и Руске Федерације, крећу око 300 динара, па произвођачи не крију задовољство овогодишњом ценом.

Ранијих година цена за килограм сорти купине „Чачанка“ и „Triple crown“ износила је од 30 до 50 динара, па је велики број пољопривредника и уништио те засаде, тако да су тренутно најактуелније сорте „Loch Ness“, али и „Loch Tay“ која стиже најраније, крајем јуна месеца, када је имала и цену од 400 динара за килограм, али која, по речима произвођача, има много мањи принос од сорте „Loch Ness“.

Ако све буде ишло по плану и оваква откупна цена остане и наредне године све више произвођача ће се окренути „новим“ и скупљим сортама купине, али због све топлијих лета и великих температура потребна су и велика инвестирања у системе за наводњавање и заштитне мреже како би квалитет био што бољи. Ипак, иако је купина отпорнија од осталог јагодичастог воћа, високе температуре, а затим и вишедневне падавине и временске непогоде које су захватиле и општину Варварин, веома су утицале на квалитет и принос „црног злата“.

Пољопривредници са којима смо разговарали наглашавају да им је потребно још више помоћи од стране државе и локалне самоуправе при субвеницонисању набавке система за наводњавање и заштитних мрежа, али да би најбоље било када би цена сваке године била стабилна, са реалним износом од минимум 200 динара по килограму, да би могли купињаци да се одржавају и да би могло и да се заради од поштеног и вредног рада.

(Овај текст је део пројекта „Варварин – пољопривредна оаза“ који „Победа“ реализује уз подршу општине Варварин, а у оквиру пројекта којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања на територији општине Варварин.)