Opština Varvarin - iz vazduha

Темнић погодан за пчеларство – багремов мед изузетног квалитета

Темнић погодан за пчеларство – багремов мед изузетног квалитета

Објављено: 5. новембра 2021.

Принос багремовог меда ове године у темнићком крају био је нешто мањи у односу на раније године, пре свега из разлога што је пролеће „поранило“, па је тако у фебруару време било топлије него у марту и априлу, што је довело до тога да пчелари не успеју на време да развију своја друштва за багрем који је веома рано процветао, тако да су пчеле ове године имале цео месец мање за „пашу“ багрема. Ипак, пчелари су задовољни квалитетом меда, немају проблема ни са пласманом производа, чија је цена износила минимум 6,7 евра по килограму, тако да су на крају ипак задовољни обављеним послом.

Председник Удружења пчелара „Темнић“ Александар Радоја истиче да ово удружење броји 27 чланова, а у оквиру овог удружења у варваринској општини регистроване су 3.832 кошнице, док је принос пчелињака чланова удружења ове године износио 30.050кг меда. Наравно, тај број је и већи зато што велики број домаћинстава има по пар пчелињих друштава и мед производи само за сопствене потребе, па по неким грубим проценама на овом терену је присутно и више од 4.000 кошница.

Пчелар Миломир Јевтић (72) из Маренова пчеларством се бави више од 40 година, истиче да су ове године пчелиња друштва, која су добро формирана и која су се „отргла“ и постала јака, успела да сакупе и по више од 15 кг меда, док се у неким случајевима дешавало и да друштво прикупи и по више од 20 кг меда. Он наглашава да је за бављење овим послом потребно доста љубави према пчелама, доста је и посла током целе године, а велика су и улагања. Ипак, задовољство је највеће када се на крају произведе одличан и квалитетан багремов мед.

„Наш багремов мед је изузетно доброг квалитета, наше поднебље даје добар и квалитетан мед, а и наши пчелари знају да произведу квалитетан багремов мед. Ми немамо терен за друге врсте меда, нема ливадског, мада се појавило ове године и нешто мало шумског меда, али то баш у малим количинама. Што се тиче пласмана, стручњаци из погона у Рачи узели су узорке, узорци су прошли сва тестирања код нас у земљи, а проблема са продајом немамо уопште и купци се сами јављају. Купаца има доста, само треба што више меда“, рекао нам је Јевтић.

Временски услови ове године колико су помогли, толико су, на неки начин, и одмогли. Суша је стопирала рад пчелињих друштава која су пчелари морали да прехрањују како би без проблема преживела зиму.

„Имали смо ове године мало већи период суше и у том периоду није било уноса ни меда ни поленовог праха, наше матице су престале веома рано да носе и ми, који смо форсирали исхрану друштава, па смо формирали младе пчеле, створили смо јака друштва и она ће бити добра база и без проблема ће да презиме зиму. Ако се не форсира исхрана, онда пчелиња друштва имају веома мале шансе да презиме и долази до великих губитака пчела у пчелињацима“, наглашава Миломир Јевтић.

Просек година пчелара, према подацима Удружења пчелара „Темнић“, износи 62,8 година, али с обзиром да је подручје општине Варварин добар терен за чување пчела и производњу меда, која може да донесе и добру зараду, потребно је што више радити на популаризацији ове гране пољопривреде. Према неким проценама, да би једна породица живела само од пчеларства, потребно је минимум 300 кошница, а врло је важно у посао улазити постепено, како би се стекло знање за бављење овом граном пољопривреде.

(Овај текст је део пројекта „Варварин – пољопривредна оаза“ који „Победа“ реализује уз подршу општине Варварин, а у оквиру пројекта којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања на територији општине Варварин.)


Scroll Skip to content