Телефон: + 381 37 787 171
Емаил: kabinet@varvarin.ls.gov.rs
Opština Varvarin - Velika Morava

Варварин – место где се чувају традиција и обичаји

Варварин – место где се чувају традиција и обичаји

Објављено: 23. новембар 2022.

Аутор: DaiBai: Поред језика и религије, традиција и обичаји у животу једног народа највише утичу на стварање и очување његовог етничког идентитета. Постоји и изрека која гласи – „боље земљу продати него обичај изгубити“ која потврђује колико је очување обичаја битно за сваки народ. Суштина духовног развоја једног народа на најбољи начин се разуме проучавањем његових обичаја и културе. Многи сматрају да је ово и најбољи начин да упознате Србију. На територији појединих општина у Србији је етно – култура нарочито добро сачувана, а обичаји успешно одолели зубу времена захваљујући људима који у њима живе. Једна од таквих општина је Варварин.

Текст: Тања Пролић
У наставку:

Место Варваринске битке и споменик грофу Орурку – одлучујућа битка и славна победа
Кнез Милетина воденица – историјски значај њеног власника
Кућа Мирка Томића – дом хероја НОБ-а
Дом културе – значајна културна установа

Дом културе у Варварину, извор: Никола Петровић

У овој општини Расинског управног округа, на површини од 248 квадратних километара, живи скоро 18 хиљада становника.

Општина Варварин заузима највећи део знатно пространије регије Темнић која се налази између Великог и Западног Поморавља. Припадају јој јужни и југоисточни делови планине Јухор, источни обронци Гледићких планина, делови алувијалних равни на левим обалама Велике и Западне Мораве.

Историја овог краја сеже у далеку прошлост. На територији општине су биле формиране људске заједнице још у периоду старчевачке културе, а о начину сахрањивања најстаријих житеља ових крајева сазнајемо на основу некрополе која је пронађена у селу Маскаре, познатија под називом „Бедем“ и датира из шестог века нове ере. Ми ћемо се позабавити културно – историјским знаменитостима које су настале касније, у претходна два века. У том временском раздобљу наш народ су дочекали бројни ратови и туробне године, напади различитих окупатора, али вера, храброст и родољубље нису изостали.

Место Варваринске битке и споменик грофу Орурку – одлучујућа битка и славна победа

Једна од најважнијих битака током Првог српског устанка одвијала се у непосредној близини данашњег Варварина, код Саставака, на Варваринском пољу, где се спајају Јужна и Западна Морава и рађају највећу и најлепшу српску реку, Велику Мораву, септембра 1810. Битка је трајала више дана, а одлучујући бојеви који су се одиграли крајем септембра, требали су да спрече даље напредовање турске војске, која је под вођством Хуршид-паше заузела Крушевац и целу Крушевачку нахију. Међутим, даљем ширењу Османлија на пут су стали заједничким снагама српски устаници и руска царска војска, на чијем челу је био гроф Јосиф Корнилович Орурк. Поред грофа, од српских старешина, истакла су се значајна имена српске историје: хајдук Вељко Петровић, Младен Миловановић, Станоје Главаш, обор кнез Јевта Бркић, барјактар Милета Радојковић, Узун Мирко Апостоловић, параћински војвода Илија Барјактаревић. Херојством се нарочито истакао српски мегданџија Јово Курсула, који је у двобоју пред саму битку лишио живота Омер-агу Црног Арапина.

Саставци, извор: Никола Петровић

Знаменито место налази се на простору одвијања ове битке. Споменик обележава велику победу српских и руских ратника удружених над Турцима, 1810. године, на Варваринском пољу. Подигнут је на стогодишњицу битке тј. 1910. године (откривању споменика су присуствовали краљ Петар И Карађорђевић и његов син престолонаследник Александар лично) као обелиск од светло сивог мермера на масивном постаменту зиданом од квадера пешћара. Уклесан је и текст са словима премазаним црном бојом: „Грофу Орурку заповеднику руске војске у боју на Варваринском пољу и осталој браћи Русима борцима и јунацима у спомен стогодишњице боја захвални Темнићани 1910.”, око медаљона „У слози Словенима снага”, а на постаменту је потпис аутора Ђ. Бертото, Београд. Око споменика је постављена ограда од кованог гвожђа.

У Варварину, недалеко од цркве, подигнут је споменик и храбром Јови Курсули и српским јунацима.

Кнез Милетина воденица – историјски значај њеног власника

На Каленићкој реци, у насељу Варварин, налази се ова значајна историјска знаменитост коју је почетком 19. века саградио Мустафа-ага из Јагодине, чије жена и кћерка су је продале кнезу Милети.

Кнез Милетина воденица у Варварину, извор: Wикипедиа/ аутор: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Кнез Милетина воденица у Варварину, извор: Wикипедиа/ аутор: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Кнез Милета Радојковић (1778-1852) био је учесник Првог и Другог српског устанка, први и најзначајнији кнез Јагодинске нахије и велики сердар Расински. Као историјска личност кнез Милета је остао упамћен по томе што је 1835. године предводио највећу буну против кнеза Милоша Обреновића – Милетину буну. Циљ побуњеника био је да уставом ограниче кнежеву власт што су и остварили. Кнез је био приморан да у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, донесе Сретењски устав, којим су му права била ограничена и делимично пренета на Државни савет. Сахрањен је у Варварину, поред цркве Успења Пресвете Богородице.

Неко од наследника кнеза Милете је, према легенди, изгубио воденицу у опклади и она је отишла у руке породице Весић. Са друге стране, чланови породице Весић тврде да је легенда нетачна зато што је њихов предак купио воденицу, а тапија постоји и дан данас.

Воденица је саграђена као објекат народног градитељства, са радним делом од брвана, у којем су четири камена за млевење, собом за воденичара од чатме и сопчетом изнад ње. Кров на четири воде је изворно био покривен ћерамидом, али је у некој од адаптација урађена замена бибер – црепом. Воденични механизми, који су првобитно били дрвени, замењени су и уместо њих су ту постављена метална кола.

Још један пример народног градитељства је и кућа саграђена половином 19. века у селу Мареново, у моравском стилу, која и дан данас одолева времену.

Кућа Мирка Томића – дом хероја НОБ-а

Овај споменик културе датира из периода Другог светског рата. Налази се у насељу Парцане. Под окриљем је Завода за заштиту споменика културе Краљево.

У питању је родна кућа Мирка Томића (1909-1943), народног хероја који је биозначајна личност Комунистичке партије Југославије и НОБ-а. У свом родном месту је међу тадашњом омладином пропагирао идеје о комунизму и био члан Главног одбора Земљорадничке левице. Мирко Томић био је један од оснивача Јастребачког партизанског одреда а у градовима централне Србије организовао је велике народне зборове. Овај активни комуниста, који је током свог живота више пута хапшен и затваран, рањен је у Београду где је и преминуо 17. јануара 1943. године.

Родна кућа народног хероја Мирка Томића била је приземна грађевина, правоугаоне основе са кровом на четири воде покривеним бибер-црепом. Грађена је дрвеном конструкцијом са испуном од смеше блата и сламе.

Данас она више не постоји, а на њеном месту остали су темељи зарасли у коров. Завод не поседује техничку документацију тако да реконструкција споменика културе није могућа.

Дом културе – значајна културна установа

Дом културе оформљен је спајањем Народног универзитета и Народне библиотеке, 1979-1980.године. Важну улогу у реализацији овог пројекта имао је Радомир Анђелковић, први директор Народне библиотеке, а у то време и секретар СИЗ-а.

Дом културе у Варварину, извор: Никола Петровић

Тада се кренуло и са изградњом новог објекта у самом центру Варварина, свечано отварање је приређено 4. јула 1988.године, на Дан борца, под именом „Херој Мирко Томић”, а отварању је присуствовао и министар културе Василије Тапушковић, будући да је Дом културе грађен под покровитељством Министарства за културу. Интересантан је и детаљ који се може приметити само из птичје перспективе, а ради се о облику зграде која исписује четири ћирилична слова С и подсећа на централни део данашњег грба Републике Србије.

Данас се у објекту Дома културе налази Општинска библиотека Варварин, са богатим библиотечким фондом, али и нова модерна биоскопска сала са 250 седишта, мини поетски атеље, конференцијска сала, одељење Музичке школе „Стеван Христић“ из Крушевца. У овом објекту постоји и један занимљив детаљ, осликани зидови детаљима из историје и народног фолклора темнићког краја у стилу моравске наиве, дело сликара наивца Зорана Анђелковића Кеца.

Унутрашњост Дома културе, извор: Никола Петровић

Српска историја се у најмању руку може назвати бурном, на тлу наше земље смењивали су се разни освајачи, одигравале одлучујуће битке и водили бројни ратови, али и изнедрили хероји који су показали шта је то храброст и родољубље. У то се можете уверити обиласком Варварина јер су неки од њих оставили завештање управо на територији ове општине. На територији ове општине се налази и храм Светог Јована Крститеља, у Орашју, задужбина светог краља Милутина Немањића, али и Манастир Светог Луке у Бошњану који датира из периода српског кнеза Лазара Хребељановића. Такође, посетом овој општини Расинског округа можете се боље упознати са фоклором и обичајима нашег народа. У граду Варварину се трипут годишње одржавају вашари – 12. јула (Петровдан), 28. августа (Велика Госпојина) и 8. новембра (Митровдан). Пре нешто више од једне деценије покренут је и „Етно фестивал“ који се организује у оквиру обележавања 23. септембра, Дана општине Варварин.


Scroll Skip to content